СЕЛО КАЛУДРА КОД БЕРАНА  СУОЧЕНО СА ДРАСТИЧНИМ ОДЛИВОМ СТАНОВНИШТВА И БИЈЕЛОМ КУГОМ

СЕЛО КАЛУДРА КОД БЕРАНА  СУОЧЕНО СА ДРАСТИЧНИМ ОДЛИВОМ СТАНОВНИШТВА

              Бијела куга затворила школу у Калудри код Берана

Много расположивих података са терена говори да је сјевер Црне Горе последњих деценија суочен са све израженијом миграцијом становништва и драстичним падом наталитета што посвједочава и примјер општине Беране. На то указују и резултати последњег пописа који говоре да у беранској општини тренутно живи 33.970 становника, што је за 1.098 мање у односу на 2003. годину, а чак за 10.000 мање него 1981. Депопулација становништва је посебно изражена на руралном подручју, гдје најновији резултати изазивају оправдани страх да ће бијела куга убрзо загосподарити у појединим мјестима као што је случај села Калудре код Берана. На такву констатацију наводи и катастрофална ситуација по питању наталитета у мјесној заједници Калудра, која се простире на дванаестом километру од центра града. Калудра је, као познати сточарски и воћарски крај, 1961. године бројала 611 становника, да би тај број 2003. године био сведен на 267. Данас у Калудри има четрдесетак стално насељених домаћинстава са око стотињак становника. Нагли одлив становништва из овог живописног и питомог мјеста најбоље илуструју податак да је прошле године стављен кључ у врата  четвороразредне основне школе, која је је 1972. године бројала 105 ђака.

- У задњих неколико година школу у Калудри је похађао само један ђак. Након тога школа је затворена, што најбоље сдвједочи да су дошли тешки дани за ово мјесто које је некад врвило од дјеце и омладине. То је податак који не улијева наду да ову мјесну заједницу долазе бољи дани – наводе разочарани  мјештани Калудре.

Расположиви подаци говоре да данас више Калудрана живи у Беранама него у мјесту свог рођења. Мјештани наводе да се демографска слика Калудре драстично промијенила и поред тога што ово подручје располаже са огромним природним потенцијалима. Они су углавном сагласни да су слаба сеоска инфраструктура, неадекватно одржавање саобраћајница у зимском периоду, недостатак радних мјеста и небрига друштва у цјелини узроковали исељавање становништва.  

-Некад је Калудра била пуна народа, а данас просто човјека ухвати туга од самоће. Људи су се одселили у неке срећније крајеве, јер овдје немају никакву перспективу за живот. Тако је ово подручје у последњих неколико деценија напуслило чак 80 одсто становниоштва које се углавном бавило пољопривредом и сточарством. Остала су старачка домаћинства и ако се исељавање настави оваквим трендом ови ће крајеви убрзо остати пусти. По мом дубоком увјерењу до овакве ситуације је дошло због тога што држава и друштво у цјелини нијесу предузимали ништа у правцу отварања радних мјеста и унапређивања услова за живот – наглашава предсједник мјесне заједнице Радован Анђић.

Он мисли да је сад узалудно покушавати да се учини нешто више у правцу заустављања све присутнијег одлива становништва.

-Читава ова ситуација заслужује неке дубоке анализе. Јер некад је овдје и поред мукотрпног живота било десет пута више становништва него данас. Сад су створене одређане погодности, али народа нема. Требало је унапријед предвиђати шта се може десити и предузимати одговарајуће мјере, а не онда кад је за то касно. Једноставно надлежни су много обећавали а тако мало радили – истиче Анђић.

Мјештани оцјењују да узроке исељавања трерба тражити у чињеници да расположиви ресурси Калудре нијесу стављени у функцију развоја локалне заједнице. Казали су да  је са простора Калудре деценијама експлоатисано огромно шумско богатство, од чега локално становништво није имало неке нарочите користи.

Активиста и угледни домаћин Калудре Радослав Тањо Ралевић је устврдио да у калударским шумама влада права анархија и да надлежне службе не предузимају никакве мјере да стање доведу у ред.

- Имам преко 70 година ,али оваквог јада нијесам запамтио.Некад овдје у Калудри, док је била велика Југославија, шумско газдинство је запошљавало 105 радника који су били осигурани и редовно примали плату. Данас из Калудре нико не ради, јер шумама господари шумска мафија која не окреће главу на локално становништво. Зато се није чудити што ови крајеви остају пусти и што смо ставилчи кључ у школу – наводи Радослав Ралевић.

Потребне стимулативне мјере

Мјештани истичи да је забрињавајуће то што се мало рачуна посвећује селу и пољопривреди и што се не доносе посебне уредбе које би стимилисале младе људе да раде и живе од свог рада.

-Колико је друштво у цјелини криво за све присутније исељавање крив је и народ јер је све мање младих људи спремних да раде оно што су радили њихови преци. Сви траже неки лагодан живот, зато сва наша села полако изумиру. Некад су људи пјешке путовали од Калудре до Берана и све су то прихватали као нормално. Данас сви скоро имају аута и опет није добро. Мало је оних који хоће истински да се посвете раду. Сви хоће да живе на готово Можда би се стање поправило ако би се увеле неке посебне стимулативне мјере гдје би млади људи добијали гаранције да ће, кроз откуп тржних вишкова, уновчити свој рад. Очигледно је да се нешто мора мијењати јер Калудра ничим није заслужила да јој се ово дешава- поручили су мјештани.